АУТОРИ

ГОРДАНА ЋУЛИБРК је рођена 1952. Живи и ствара у Београду. Прозу и поезију објављује у периодици. За приповетку ''Вучица'' добила је Награду Сцене Црњански 1999. Објавила је књигу поезије ''Снага отиска'' (2004.) и роман ''Пусто острво у срцу цивилизације'' (2007.) Превођена је на француски,  енглески и руски језик. Заступљена је у више антологија.

ВАСА РАДОВАНОВИЋ је рођен 1961. године у Београду, где живи и ствара. Објавио је четири књиге песама: БЛЕСАВ ГРАД (1988), БОЕМСКА ПРИЧА (1993), БОЈА, МИРИС, ЗВУК (1999), КРИК СЕБРА (2004) и БЕЗГЛАСНИ КРИК (2009). Песме су му превођене на француски, енглески, јапански, турски, немачки и руски  језик. Заступљен је у више антологија. Члан је Удружења књижевника Србије.

СЛОБОДАН М. ЛАЗИЋ (1942-2005), Београд. Објавио је књиге поетских записа ПРЕДАЊЕ О ВЕЛИКОМ ПРЉАВОМ ГРАДУ(1995., допуњено издање 1998.)), АГОНИЈА СМИСЛА (2000) и ТАЛИСМАН (2001). Објавио је књигу приповедака ЖИТИЈЕ ЈЕРОМОНАХА ЗАХАРА (2000). Роман ХРОНИКА О КОМОДОРУ је објавио 2005. године за Књижевну академију. Присутан у домаћим антологијама. Члан Удружења књижевника Србије.

ВОЈА РАДОВАНОВИЋ је рођен 1963. године у Београду, где живи и ствара. Објавио је три књиге комедија: КАКО САМ ОСТАО НЕЖЕЊА (2005) и ДВЕ КАРТЕ ЗА БЕЧ (2007), ТЕСЛА СЕ ВРАЋА У АМЕРИКУ (2009), књигу афоризама НЕОБАВЕЗНО РАЗМИШЉАЊЕ (2014) за Књижевну академију, као и четири књиге о каратеу. Комедија ТЕСЛА СЕ ВРАЋА У АМЕРИКУ је извођена у АРТ Театру. Бави се и писањем прича и афоризама. Има и свој блог. Два пута је добио Награду Сцене Црњански: за причу ДАЋА 2001. године, а за причу МАРА 2005.

НЕНАД ЖИВКОВИЋ је рођен у Великом Градишту, живи и ствара у Београду. Пише песме, приче, романе, драме… Објавио је два романа, књигу прича, један зборник песама као коаутор и више причау зборницима и часописима. За Књижевну академију 2005. године објавио је кратки еписторални роман ХОЛОГРАМ, књигу песама ФАТАМОРГАНА и роман СПИРАЛА. Власник је великог књижевног сајта www.tvorac-grada.com.

ЗОРИЦА СЕНТИЋ живи и ствара у Кану, Француска. Добитник књижевних награда и превођена. За Књижевну академију објавила је књигу поезије УГАСИ ТИШИНУ, 2005. године. Покретач велике акције ДАРУЈМО РЕЧ. 

МИША ЛАЗАР је рођен 1956. године у Торничкој Планини, код Љубовије. До сада је објавио шест књига: СНИК, ОНАНИЦА, РИКОЧИ, МОНАШТИЦА, ВРАТНИЦЕ, ЗОГРАФ (поезија), ТОЛКОВАЊЕ, ГОРОЛИКИ и НЕДОМАК (проза). Добитник многих запажених књижевних награда. Више његових књига је било у ужем избору за Награду града Београда.

ЦВИЈЕТА ЗЕКИЋ ЈУРИШЕВИЋ је рођена 1949. године у селу Тршићу, код Зворника. Живи и ствара у Београду. До сада је објавила четрнаест самосталних књига поезије, као и пет заједничких књига са другим ауторима. Књигу песама за децу МАТИЈА је објавила за Књижевну академију 2006. године. Заступљена је у антологијама и превођена. Члан је Удружења књижевника Србије.

ВУКАШИН ЛУКОВИЋ је рођен 1956. године у Ј. Трудову код Нове Вароши. Пише поезију и прозу, а обе књиге је објавио за Књижевну академију: ЧАРОБНА ПЕЋИНА (2007) и ИСАИЛО (2008). Живи и ствара у Калуђерици, крај Београда.

ДАРКО ХАБАЗИН ДАКС је рођен 1964. године у Београду, где живи и ствара. Пише поезију, хаику, афоризме, каламбуре, књижевне критике, кратке приче за децу. До сада је објавио више књига. Књигу хаику поезије НА ХОРИЗОНТУ, СВЕТЛОСТ је објавио за Књижевну академију.

ДРАГАН РАДОЈИЧИЋ је рођен 1964. године у Крагујевцу, где живи и ствара. Пише веома посећен блог АНАГАМА – ЗА САДА БЕЗ ДОБРОГ НАСЛОВА из којег је и настала истоимена књига објављена 2007. године за Књижевну академију.

СЛОБОДАН Б. ЂУРОВИЋ је рођен 1952. године у Земуну, где живи и ствара. Пише поезију, есејистику, афоризме и саставља антологије. Објављивао је у књижевној периодици и часописима. Заступљен је у више антологија. Досад је објавио десетак књига поезије: НЕЖНОМЕ, МОЛИТВА НЕЗНАНЦУ, ОКНО НА ЛИЦУ, ЗЕМУНСКЕ ЕЛЕГИЈЕ, СЛОБОДАР, ПРОПЛАМСАЈИ, ПАЛИДРВЦА ЈЕСЕНИ и друге. Књигу УТЕХА ОСТАВЉЕНИМА је објавио за Књижевну академију.

ГОРДАНА СИМЕУНОВИЋ је рођена 1963. године у Београду. Објавила је књиге песама: Моја хаљина и ја, Наруквица од слоноваче, Побуна крпених лутака, Подно мирног сна и Време хлебова. Добитник је награда Коста Абрашевић (2000.) и Нек теку реке (2001.)

ЉИЉАНА МОРАЧЕВИЋ је рођена у Београду, где живи и ствара. Објавила је књигу прича ''МРВИЦЕ КОЛАЧА ЉУБАВИ'' и роман ГОСПОДАРИЦА ЖИВОТА за Књижевну академију.

ЉУБИЦА ЕИЋ СРПКИЊА је рођена у Тополи, живи од своје петнаесте године у Београду. Члан Удружења књижевника Србије. Бави се успешно и сликарством. До сада објавила књиге: САН И ПОСЛЕ СНА; ЗАБЛУДЕ И СЕНКЕ; ПОЗДРАВ ОД ДАМЕ; У ПРАШИНИ ТРАГ; СТАРИ РАМ; ЗАКЛОН; УЖАРЕНЕ КИШЕ; СВИ ДАРОВИ; УЖАС НА ЈУЖНОЈ СТРАНИ, ИЗ ВИХОРА и друге. Добитник је више књижевних награда и заступљена у антологијама.

МИЛИВОЈ БИРМАНАЦ је рођен у Београду 1957. године, где живи и ствара. Књиге МАНЕКЕНИ СМРТИ и СРЕБРНИ ЛЕТАЧ су скренуле пажњу на његово стваралаштво, а ОБРАД ВЕЛИКИ (у издању КЊИЖЕВНЕ АКАДЕМИЈЕ) је његов последњи покушај да превазиђе реалност.

ЛЕЛА МАРКОВИЋ је рођена у Призрену 1971. године, живи у Београду. Члан Удружења књижевника Србије. До сада објавила књиге песама: У ПОТРАЗИ ЗА СОБОМ, ЕПИЛОГ, СРПСКИ ЈЕРУСАЛИМЕ, СРЦЕ МИ ЛУТА СЕВЕРОМ и ШТА ЈЕ ЉУБАВ; књиге за децу: РАДОСНИЦА и БАЈКЕ ЗА ЛАКУ НОЋ, и романе: КАЛДРМОМ КА ЈУГУ и СРМЕНИЦА. Добитник више књижевних награда и објављује у периодици.

ЂОРЂО ВАСИЋ је рођен 1961. године у Маглају, живи и ствара у Торонту.У издању сарајевске Свјетлости објавио превод романа ХОРНОВ РАЈ Кристофа Хајна, 1990. године. У издању Књижевне академије објавио је књиге прича: ЧУВАР РИЗНИЦЕ СНОВА и КРИВИЦА.

ДУШИЦА ИВАНОВИЋ (раније Лаврнић) је рођена 1960. године у Лозници. Живи и ствара у Торонту. У издању Књижевне академије је објавила две књиге песама: СРЦЕ МОГ СРЦА,  ЗВЕЗДАНИ ПУТНИЦИ, НЕБО ПОД НОГАМА и ЉУЉАШКА.

САЊИН ГЕРОВИЋ је рођен 2000. године у Београду. Књига песама БУДИ ФИН БИЋЕШ ИН је његов првенац.

ДРАГИЦА КОЈИЋ је рођена 1942. године у Шапцу. Објавила је три књиге поезије: Акорди душе, На раскршћу ветрова и Жижак времена. Добитница више књижевних признања. Живи и ствара у Београду.

КСЕНИЈА БАБИЋ је рођена у Миклушевцима, селу близу Вуковара 21. 10. 1948. Са једанаест година живота одлази на школовање у Вуковар где је надаље живела и радила све до одласка у Канаду 2001. године. 

СРЕТО ПЕТРИЋ рођен је 1961 године у селу Цетојевићи, општина Илијаш, у Босни и Херцеговини. Објавио три књиге поезије. 

РУЖИЦА ЛУКИЋ је  рођена  у  Белој  Цркви  (Банат)1948. године. Завршила је Филолошки факултет у Београду. Радила је као професор у гимназији и основној школи  и  као  језички  редактор,  а  у  Радио  Нишу  је имала звање језичког редактора-новинара. Објавила је три књиге: Колевка за странца, Кућа која памти све и Анђео у ноћном возу.  
Живи у Београду. 

МИРЈАНА ХНИЛИЧКА  је рођена у Загребу, живи и ствара у Београду.

Објавила је романе Грешка (2009), Барбара (2018), Магла (2019) и књигу прича Синки приче (2018). Роман Грешка је био кандидат за Награду града Београда 2009. године, а ЈАЗАС га је препоручио свим читаоцима.

Сатирични текстови су јој објављивани у књижевној периодици, у Блицу, као и на Првом програму Радио Бео-града, Београду 202…

Писање је почела као блогерка и изузетно је цењена у блог окружењу. Завршила је Фармацеутски факултет у Београду. 

ХАЏИ БОГДАН ТОДОРОВ је рођен у Сомбору 29. 11. 1946. године. 

Објавио је десет књига сатире, заступљен у антологијама. 

Магистрирао је на Електротехничком факултету у Београду. 

СИНИША ПУТНИК рођен је 12. 10. 1964. године у Иланџи. Завршио је средњу хемијску школу у Панчеву. 

Дуже време пише афоризме које је објављивао у заједничким зборницима, часописима, радио-емисијама. Добитник је неколико награда. 

Поезију пише од ране младости. 

До сада је објавио књиге: НАЈЛЕПШЕ ЈЕ РОЂЕЊЕ (2007), ПРОЛЕЋЕ ЈЕ У РУЖИ (2018) , Е, БАШ СВАШТА (2019) и У ЦИРKУСУ (2020).